Lečenje matičnim ćelijama

Koje se naše poznate ličnosti leče matičnim ćelijama? Lečenje oštećene hrskavice kolena ili povređenog mišića matičnim ćelijama sve je popularnije.
Ivana Španović, Mihail Dudaš, Vanja Udovičić, Marija Kilibarda, Milica Milša i Andrija Milošević samo su neki od javnih ličnosti koje su se podvrgle terapiji matičnim ćelijama

Neki ljudi imaju problem sa sporozarastajućim ranama na potkolenicama, neki s dijabetičnim i gangrenoznim stopalom, a pojedine muče takozvani dugotrajni ulkusi u nogama. Zdrave osobe koje se bave sportom često traže pomoć zbog problema sa mišićima ili oštećene hrskavice u kolenima. Za sve ove tegobe u svetu se u poslednje vreme sve više koristi takozvana PRP metoda, gde se primenom ćelija rasta trombocita iz krvi zanavlja oštećeno tkivo.

Od naših poznatih ličnosti, ovom terapijom izlečili su se naši poznati sportisti: Ivana Španović, Mihail Dudaš, Vanja Udovičić i drugi vaterpolo reprezentativci, košarkaši Aleksandar Rašić i Nikola Korać, rukometašica Andrea Lekić, hrvatska rukometašica Katarina Bralo, perjanica rukometaške reprezentacije Crne Gore Katarina Bulatović, a od  estradnih zvezda to su: Marija Kilibarda, Milica Milša, Milan Vasić, Andrija Milošević, Petar Strugar, Viktor Savić, Irina Kruška...

Kako objašnjava dr Milan Mileusnić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, u zavisnosti od nivoa oštećenja, za pacijenta se određuje terapija. Reč je o borbi organizma sopstvenim ćelijama.

- Metoda se prvi put pojavila u Americi. Iz vene jedne ruke uzima se od 60 do 180 mililitara krvi, koja se zatim postavlja u aparat koji krv centrifugira i razdvaja je u tri komponente. To uglavnom traje od 18 do 27 minuta. Iz krvi pacijenta izdvajaju se trombociti u visokoj koncentraciji. Ukoliko se dodaje određena materija za produžavanje životnog veka trombocita, onda postupak traje pola sata duže. Potom se uz pomoć ultrazvučnog uređaja gleda tačno mesto gde će trombociti biti ubrizgani iglom u obolelo tkivo. Kontrole se sprovode na osnovu nalaza dijagnostičkih metoda kao što su ultrazvuk, rendgen i magnetna rezonanca – objasnio je dr Mileusnić.

Dr Mileusnić već godinama leči matičnim ćelijama poznate ličnosti 

Terapija se sve više sprovodi i kod dubokih kožnih i potkožnih oboljenja koja mogu duboko da se prostiru, ali i u slučaju pojave ožiljaka, strija, defekta kože, pega, fleka, bora... Dr Mileusnić tvrdi da pukotine mišića, nastale usled povreda, posle terapije zarastaju za četiri do sedam dana, a da se ovaj metod može koristiti i kod napuklih mišićnih omotača, rascepa ligamenata i delimičnog procepa prednje ukrštene veze kolena, oštećenja hrskavice nastalih usled neke traume, ili degenerativnih oboljenja. Široka primena u svetu omogućava korišćenje i u neurologiji, neurohirurgiji, oftalmologiji...
 
- Pacijent dobija savet kako da se ponaša do prve kontrole. U slučaju tretmana kod povrede mišića, prva kontrola je posle tri dana, a kod hrskavice ultrazvučni pregled je za 20 dana. Tek tada se vidi kakav je efekat postignut. Kod nekog je potreban jedan, a kod nekog više tretmana. Metoda ne može da se primeni kod osoba koje imaju maligna oboljenja, bolesti krvi i krvnih elemenata, kod onih sa psihozama, kod dece mlađe od 18 godina, trudnica i dojilja, kao i kod pacijenata koji uzimaju antikoagulantnu terapiju. Primena lekova protiv bolova, u prvih 28 dana od terapije, strogo je kontraindikovana, jer zaustavlja aktivnost trombocita. Smeju se uzimati samo dva medikamenta. Kada je reč o hroničnoj terapiji, bolesnici ne smeju da je prekidaju. Do sada je metoda kod nas primenjena kod 340 ljudi, a mogu da je obavljaju jedino lekari – ističe dr Mileusnić. 

Najčešće komplikacije posle intervencije na kolenu jeste da u zglobovima u kojima postoje kalcifikati (naslage kalcijuma u tkivima) dolazi do njihovog istiskivanja usled novog rasta u kolenima. Dešava se da bolesnici osećaju bolove i posle primene metode, ali im je pokretljivost veća, a kvalitet kretanja bolji. Dr Mileusnić kaže da oni kojima se obnovi hrskavica moraju i dalje da se rehabilituju, a ne da pomisle da više ništa ne moraju da urade za svoje zdravlje.