Fizikalna medicina u lečenju diskus hernije

Hernijacija diskusa se dešava kada hrskavica (disk) koja se nalazi između kičmenih pršljenova pukne, i želatinozno jezgro diskusa iscuri. Ovo se može desiti kao posledica iznenadne traume, ili dugortajnog izlaganja kičme pritisku. Ovo stanje načešće zahvata osobe od 30 i 50 godina; muškarci su dva puta češće pogođeni ovim stanjem u odnosu na žene. Repetitivno podizanje tereta, gojaznost, pušenje i loša postura su faktori rizika za diskus heniju. Velika većina diskus hernija ne zahteva hirušku sanaciju, i veoma dobro odgovara na tretmane fizikalne tretmane. Fizijatar pravi individualizovan program fizikalnih tretmana koji ima za cilj da ljudima koji boluju od diskus hernije povrati normalan obim pokreta, smanji nivo bola i pomogne im da se vrate normalnim dnevnim aktivnostima. 

Kičma je sačinjena od 33-34 kičmena pršljena koji su naslagani jedan na drug, između svakog pršljena hrskavičavi disk (intervertebralni diskus). 

  • Spoljašnji deo diska je hrskavičava struktura koja se naziva anulus fibrosus
  • Središnji deo diska, ili njegovo jezgro je želatinozne strukture i naziva se nucleus pulposus

Kod ljudi koji su mlađi od 30 godina disk je mekan, fleksibilan i veoma dobro apsorbuje šok. Kako osba stari disk gubi deo svoje fleksibilnosti. I kada se kičma izloži stresu spoljašnji deo diska može pući, a želatinozno jezgro može iscureti kroz pukotiu. Ovaj deo koji je iscureo se naziva diskus henija. Kod težih slučajeva nucleus pulposus iscuri u kičmeni kanal.

Povrede koje dovode do hernijacije se mogu desiti brzo, ili razviti postepeno u toku dužeg vremenskog perioda. 

  • Iznenadne povrede se dešavaju kada osoba pokušava da podigne nešto teško na nepravilan način. Ovaj pokret krivi kičmu i dovodi do toga da spoljašnji deo diskusa pukne.
  • Spore povrede diskusa nastaju kao rezultat loše posture tokom sedenja ili stajanja. Sporo istezanje spoljašnjih delova diska dovodi do njegovog pucanja nakon nekog vremenskog perioda.

Regije koje su najčešće zahvaćene su slabinski i vratni deo kičme.

Simptomi koje povreda diskusa prouzrokuje su bol, spazam okolnih mišića, slabost, trnjenje, trnjenje ruku ili nogu. Ukoliko povređeni disk pritiska susedni nerv bol i mišićna slabost se javljaju kao simptom. Iako bol u leđima ili vratu može biti prouzrokovan diskus hernijom Fizijatar je taj koji mora isključiti druge uzroke koji mogu dovesti do istih simptoma.

Simptomi koji ukazuju na diskus henriju su:

  • Bol, bol u vratu ili donjem delu leđa koji se može širiti niz ruke i noge.
  • Nemogućnost da se saviju ili rotiraju leđa ili vrat
  • Trnjenje ili mravinjanje kože vrata, ramena, ruku, šaka, kukova, nogu ili stopala
  • Slabost u rukama ili nogama
  • Šepanje pri hodu
  • Pojačavanje bola pri kašlju, kijanju, ili sedenju.
  • Nemogućnost potpunog ispravljanja kičmenog stuba, kao da je osoba “zaglavljena” u položaju koji je zauzela.
  • Otežano ustanje sa stolice
  • Nemogućnost dugog sedenja ili stanja zbog pojave bola
  • Jači bol ujutru

Kod osoba koje su starije od 50 godina postoji mogućnost da želatinozno jezgro diskusa dehirdrira i postane manje meko, na taj način je manja šansa da iscuri. Ovo propadanje diskusa može voditi do drugih stanja koja uzrokuju bol, kao što je degenerativna bolest kičmenih pršljenova, i degenerativne bolesti zglobova. Zbog toga je neophodno da fizijatar utvrdi tačnu dijagnozu. 

U gotovo svim slučajevima, sem u ektremnim, konzervativni pristup daje najbolje rezultate u saniranju diskus hernije.

Fizijatar propisuje individualni sistem tretmana koji će ubrzati oporavak, uključujući i vežbe koje pacijent radi kod kuće. Fizikalna terapija omogućava povratak normalnim životnim aktivnostima u periodu od 2 do 8 nedelja.