Gojaznost, IR, DM i hiperholesterolemija

Normalna uhranjenost obezbeđuje optimalno funkcionisanje organizma, optimalan rad organa i hormona, zadovoljstvo odrazom u ogledalu. Uravnoteženom ishranom, umerenom fizičkom aktivnošću i  zdravim navikama možemo steći bolji imunitet i unaprediti svoje zdravlje.

Pravilna ishrana podrazumeva redovne obroke (3 glavna obroka i 2 užine), pravilan raspored obroka, izbor namirnica i dovoljan unos tečnosti. Ona treba da bude raznovrsna kako bi se u toku dana uneli svi makronutrijenti potrebni za održavanje zdravlja i energije koja je potrebna za rad. 

Gojaznost predstavlja hronično oboljenje koje može da dovede do brojnih zdravstvenih komplikacija i tako značajno smanji dužinu i kvalitet života. Smatra se i bolešću modernog doba. Karakteriše se prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povišenom telesnom težinom koja sa sobom nosi rizik od  nastanka hroničnih nezaraznih bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperholesterolemije. 

Dijabetes i insulinska rezistencija
Savremen način života ispunjen stalnim stresom, neadekvatna ishrana bogata ugljenim hidratima i rafinisanim šećerima, industrijska hrana prepuna aditiva, konzervanasa i veštačkih zaslađivača, slaba ili gotovo nikakva fizička aktivnost, duvanski dim, alkoholna pića i gazirani napici glavni su uzročnici pojave insulinske rezistencije, a kasnije i dijabetesa.
Insulin je hormon koji luči pankreas i njegova uloga je da održava normalan nivo šećera u krvi. Insulinska rezistencija predstavlja stanje gde pankreas luči insulin, ali ćelije u organizmu postaju rezistentne na njega i šećer u krvi se nedovoljno smanjuje. Naziva se još i pred-dijabetesno stanje.
Dijabetes je metabolički poremećaj kod kojeg organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne proizvodi uopšte. Oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji. Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti),  šloga (moždanog udara), bolesti bubrega, slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava, naročito donjih ekstremiteta.
Jedan bitan segment terapije je svakako dijeta, zatim fizička aktivnost i redovno uzimanje propisane lekarske terapije. 
Gojaznost predstavlja jedan od vodećih uzroka nastanka insulinske rezistencije i dijabetesa.

Hiperholesterolemija

Holesterol i trigliceridi predstavljaju dva oblika lipida (masti) koji se normalno nalaze u našem organizmu. Postoje dve vrste holesterola: LDL „loš“ i HDL „dobar“ holesterol.
Hiperholesterolemija je stanje u kome je nivo ukupnog holesterola i lošeg LDL holesterola visok. Holesterol se taloži na zidove krvnih sudova, smanjuje njihovu elasičnost i ubrzava proces ateroskleroze što može dovesti do raznih srčanih bolesti, infarkta ili moždanog udara.
Može biti uzrokovana naslednim faktorom,a češće ishranom bogatom mastima, najviše zasićenim masnim kiselinama, prekomernom upotrebom alkohola, fizičkom neaktivnošću ili gojaznošću,  zato pravilna ishrana predstavlja jednu od osnovnih mera u lečenju hiperholesterolemije.