Interferentne struje predstavljaju nisko frekventne naizmenične struje koje nastaju endogeno u tkivima, interferencijom (superpozicijom- sabiranjem, oduzimanjem ili poništenjem amplituda ) srednje frekventnih struja iz dva samostalna strujna kola, čija razlika u frekvenciji se kreće u određenom rasponu.

U terapijskoj primeni interferentne struje ( IFS ) se dobijaju na mestu ukrštanja dva nezavisna strujna kola koja su različite frekvence a istog inteziteta, a frekvenca na mestu interferencije se kreće u određenom rasponu u kojem mi možemo birati konstantnu frekvenciju ili ritmičnu za vreme aplikacije.

Ta frekvenca se naizmenično menja od rastuće ka opadajućoj i obrnuto,kao i njihov intezitet koji se kreće od maximuma ( 100% interferencije ) do nule i obrnuto.

Tako pacijent ima utisak blagog stezanja i popuštanja ili neke blage masaže.

Ove struje su dobre za aplikaciju jer ne deluju nadražajno na kožne receptore, pa se mogu postići visoki inteziteti potrebni za terapijski efekat.

Zatim imamo mogućnost širokog spektra izbora i kombinacija konstantne i ritmičke frekvencije u različitim rasponima što omogućava široku terapijsku primenu. Više frekvencije imaju izrazitiji inhibitorni i analgetički efekat dok niže frekvencije imaju izrazitiji nadražajni, stimulativni efekat na tkiva. Tako da za smanjenje bola koristimo konstantnu frekvenciju kao i za inhibiciju simpatikusa. Ritmičku frekvenciju kod posttraumatskih stanja ( povrede mekih tkiva, kontuzije, distorzije, rupture mišića) i preloma kostiju, gde imamo smanjenje bola, popuštanje spazma mišića, bolju cirkulaciju i stimulaciju stvaranja kalusa kao i resorpciju edema.

Dobro se podnose na visokim intezitetima pa odatle i izraženiji dubinski efekat i mogu se aplikovati i u situacijama gde u tkivima postoji i prisustvo metala.Takođe nemamo ni strogo ograničeno vreme trajanja aplikacije kao kod nekih drugih elektro procedura kao posledicu navikavanja na datu terapiju.